АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ

Фото: УНС

rakovic.rs | раковић.срб

БИОГРАФИЈА

Александар Раковић (Београд, 1972) је дипломирао, магистрирао и докторирао историју на Филозофском факултету у Београду.

Магистарску тезу Југословенска јавност и Ирска револуција 1916-1923. одбранио је 10. јула 2007. на Катедри за историју Југославије. Докторску дисертацију Рокенрол у Југославији 1956-1968. Изазов социјалистичком друштву одбранио је 18. јануара 2011. такође на Катедри за историју Југославије.

Научни саветник је у Институту за новију историју Србије у Београду.

Предаје на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије, на курсевима Историја дипломатије Србије и Основи политичког система Србије. Координатор је наставе Историје дипломатије Србије у 20. веку.

Аутор је дванаест књига:

1. Југословени и Ирска револуција 1916–1923 (Београд: Службени гласник, 2009)

2. Универзитет и српска теологија: историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског факултета у Београду (Београд: Православни богословски факултет, 2010; друго допуњено издање, 2014, са Богољубом Шијаковићем)

3. Рокенрол у Југославији 1956–1968. Изазов социјалистичком друштву (Београд: Архипелаг, 2011)

4. Југославија – Индонезија 1945–1967: истраживања и документа (Београд: Архив Југославије, 2014) (аут. и прир. са Љубодрагом Димићем и Миладином Милошевићем)

5. The University and Serbian Theology: The Historical and Educational Context of the Establishment of the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade (Los Angeles: Sebastian Press, 2014, with Bogoljub Šijaković)

6. Срби и религијски интервенционизам 1991–2015: Политички аспекти верских изазова српској држави и цркви после распада Југославије (Београд: Хришћански културни центар, 2015)

7. Yugoslavia – Indonesia 1945–1967: research and documentation (Belgrade-Jakarta: Archives of Yugoslavia, National Archives of Indonesia, 2015, auth & ed with Ljubodrag Dimić and Miladin Milošević)

8. Историја, вера, политика (Београд: Отачник, Православље, Бернар, 2016)

9. Црногорски сепаратизам (Београд: Катена мунди, 2019)

10. Југославија и натуристичка култура (Београд: Катена мунди, 2020)

11. Српство и православље. Историја, вера, политика II (Београд: Институт за европске студије, 2022)

12. Фудбалски клуб Црвена звезда 1945–2025 (Београд: ФК Црвена звезда, 2025) (са Браниславом Јоцићем и Миланом Симићем)

На Десетом међународном сајму књига „Трг од књиге“ у Херцег Новом (2012) књига Рокенрол у Југославији 1956-1968. проглашена је за издавачки подухват године.

Изабрани је Пријатељ председника Републике Индонезије за 2013 (Presidential Friend).

Национални архив Индонезије доделио му је 2015. награду за „изванредну посвећеност заштити, чувању, истраживању и објављивању дипломатске архивске грађе“ за књиге на српском и енглеском језику Југославија – Индонезија 1945-1967.

У Матици српској у Новом Саду 9. јула 2021. уручено му је признање Бела голубица за значајан допринос српској култури, које додељује Тесла глобал форум.

Поводом 80 година од оснивања Фудбалски клуб Црвена звезда доделио је 4. априла 2025. плакету породици Раковић из Београда, за 80 година оданости и 70 година чланства у Фудбалском клубу Црвена звезда. Добитници плакете су: Илија Раковић (1927–2008), проф. др Дејан Раковић (1951), др Александар Раковић (1972) и Илија Раковић (2017).

Уредник је и приређивач седам зборника научних радова и тематских бројева научних часописа:

1. Право, вера, култура (Београд: Православни богословски факултет, Правни факултет, Министарство вера и дијаспоре 2012) (са Владимиром Ђурићем)

2. Улога Српске православне цркве у очувању идентитета српске дијаспоре (Београд: Конгрес српског уједињења, Министарство вера и дијаспоре, Фондација Студеница 2012) (са Славком Драшковић)

3. Турска, регионална сила? (Београд: Институт за европске студије, 2013) (са Мишом Ђурковићем)

4. Култура: часопис за теорију и социологију културе и културну политику, Темат „Југославија и култура: културна политика, промене, феномени“, бр. 161 (Београд: Завод за проучавање културног развитка, 2018) (са Татомиром Тороманом)

5. Градац: часопис за књижевност, уметност и културу, двоброј Копти, бр. 206–207 (Чачак: Дом културе Чачак, Уметничко друштво Градац, 2018)

6. Међуверски дијалог Србије и Индонезије (Београд: Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, 2019) (с Јованом Раковић)

7. Српски идентитет (Београд: СКПД „Просвјета“, 2025) (с Милимиром Мучибабићем и Милошем Ковачевићем)

Научна библиографија је такође објављена на српском (ИНИС) и на енглеском и српском са радовима за преузимање (ОРЦИД)

Објавио је четири популарна издања:

Оснивач је и уредник сајта Српска земља Црна Гора (www.njegos.org) који је отворен 1998.
Уредник је Пројекта Растко Цетиње (www.rastko.rs/rastko-cg), електронске библиотеке српске културе Црне Горе која је отворена 2000.
Приређивач је брошуре Историјска самосвијест Црногораца (Никшић: Братство Православне омладине Светог Василија Острошког и Тврдошког, 2001).
Приређивач је брошуре Митрополија црногорско-приморска: стуб и тврђава православља (Никшић: Братство Православне омладине Светог Василија Острошког и Тврдошког, 2001).
Брошуре су објављене непотписане, а идентитет приређивача се на овом месту потврђује.

Координатор је међуверске сарадње Републике Србије:

1. Координатор Међурелигијског савета Министарства вера Републике Србије (2010-2012)

2. Координатор и копредседавајући Првог међуверског дијалога Републике Србије и Републике Индонезије у Београду (2011)

3. Координатор Међуверског округлог стола Универзитета у Београду (2013)

4. Координатор и копредседавајући Другог међуверског дијалога Републике Србије и Републике Индонезије у Џакарти (2013)

5. Председавајући Трећег међуверског дијалога Републике Србије и Републике Индонезије у Београду (2015)

Од 2001. до 2003. био је саветник у Савезном министарству вера и Савезном секретаријату за вере. Од фебруара 2005. до јануара 2008. био је управник Информационо-документационог центра Православног богословског факултета у Београду. Oд фебруара 2008. до септембра 2008. био је помоћник директора Архива Србије. Од септембра 2008. до фебруара 2012. био је саветник за међународне односе у Министарству вера Републике Србије. У име Републике Србије поднео је пет реферата и говорио на четири годишња састанка ОЕБС-а о људским правима и верским слободама: у Варшави (2009. и 2011) и Бечу (2010. и 2011).

Експерт је Валдај клуба. Од 27. јануара 2012. до 19. априла 2024. био је председник је Друштва српско-индонежанског пријатељства Нусантара. Од 19. априла 2024. саветник је председника Друштва српско-индонежанског пријатељства Нусантара. Члан је Комисије за музеј и архивску грађу Фудбалског клуба Црвена звезда. Ожењен је Јованом. Отац је кћерки Тамари и сину Илији. Србин је православне вере.